REFLEKS MOKRENJA I FUNKCIONISANJE MOKRAĆNOG KANALA

Urin se u mokraćnoj bešici polako sakuplja, i u fiziološkim uslovima dovodi do povećanja pritiska u bešici, što izaziva rastezanje zida bešike i pojavu nagona za mokrenjem. Kontrakcije mokrenja su posledica refleksa na istezanje koji stvaraju receptori za istezanje u zidu bešike. Mokrenje počinje voljnim opuštanjem perinealnih mišića, čime se omogućava refleksno pražnjenje bešike.

Refleks mokrenja koji jednom započne, sam se regeneriše. Kada dođe do početne kontrakcije mokraćne bešike, aktivišu se receptori, što još više pojačava refleksnu kontrakciju bešike. Posle nekoliko sekundi do jednog minuta, refleks se počinje zamarati, pa se kontrakcija bešike naglo smanji. Pošto se pojavio jedan refleks mokrenja koji nije uspeo da isprazni bešiku (osoba nije bila u prilici da to učini), nervni elementi ovog refleksa obično ostaju u stanju inhibicije nekoliko minuta, a ponekad jedan sat i duže, pre nego što se javi drugi refleks mokrenja. Kako se bešika puni sve više i više, refleks postaje sve češći i jači. Kada refleks mokrenja postane dovoljno snažan, on uzrokuje još jedan refleks u spoljašnjii sfinkter bešike, i inhibiše ga. Ako je ova inhibicija jača od svesnih kontrakcijskih signala koji dolaze iz mozga u spoljašnji sfinkter, doći će do opuštanja sfinktera i akta mokrenja. Ako nije jača, neće biti mokrenja sve dok se bešika dovoljno ne napuni i refleks mokrenja ne postane snažniji.

Refleks mokrenja je osnovni uzrok mokrenja, međutim viši centri normalno vrše krajnju kontrolu mokrenja.

1. Viši centri održavaju refleks mokrenja delimično inhibisanim sve vreme, osim kada postoji svesna želja za mokrenjem.
2. Viši centri sprečavaju mokrenje neprekidnom toničnom kontrakcijom spoljašnjeg sfinktera bešike, dok se ne ukaže povoljna prilika za mokrenjem.
3. Kada dođe vreme za mokrenje, viši centri inhibišu spoljašnji sfinkter bešike i time omogućavaju mokrenje.

Svesno mokrenje se izaziva na sledeći način. Osoba kontrahuje abdominalnu muskulaturu, što povećava pritisak mokraće u bešici i omogućuje ulazak dodatne količine mokraće pod pritiskom u vrat bešike i uretru, i rasteže njihov zid, što izaziva refleks mokrenja. Obično se sva mokraća izluči, a u bešici retko kada ostane više od 5 do 10 ml.